• Analize I Kolumne

    Токови капитала на српски начин II

    Ljuba

    Од када је света и века важи једно просто правило – свако свој рад, таленат, имовину и новац улаже према својим очекивањима шта ће добити за узврат. Цео свет, вођен, било суптилним економским размишљањем, било здравим разумом, усмерава своје ресурсе у подухвате или делатности за које се нада да ће му донети у будућности што веће благостање.

    Тако и ми, становници напаћене земље Србије, свој новац (кога и немамо превише) улажемо тамо где очекујемо да ће нам бити узвраћено на најбољи начин. Као што је у претходном чланку објашњено, највише улажемо у Београд и Нови Сад с ближом околином.

    Међутим, велики је Нови Сад и још већи Београд. С краја на крај територије града Београда као локалне самоуправе – више од једног сата вожње аутомобилом. Занмљиво је видети у које делове дичне нам престонице се највише улаже и у које привредне гране.

    Укупне инвестиције у граду Београду су 2014. године износиле око 131 милијарде динара. Од наведеног износа, око 35 милијарди динара (око 27%) се односи на Нови Београд, око 20 милијарди (15%) на Палилулу, око 14 милијарди (11%) на Врачар и око 13 милијарди (10%) на Савски венац.

    Гледано по делатностима, највеће инвестиције у основне фондове су, веровали или не, у делатност информисања и комуникација – близу 24 милијарде динара (око 18% укупних инвестиција). Притом су највећа улагања у Нови Београд (око 12 милијарди) и у Палилулу (око 10 милијарди). На све остале градске општине Београда спада око 2 милијарде динара.

    Велике су инвестиције и у снабдевање електричном енергијом, гасом и
    паром – на територији Београда укупно око 22 милијарде динара. Од тога је највише уложено на територији Врачара (око 10 милијарди) и на територији Обреновца на којој се налази позната термоелектрана (око 9 милијарди). Све остале општине – око три милијарде динара.

    Следећа делатност по висини инвестиција у основне фондове је трговина на велико и мало и поправка моторних возила. У 2014. години инвестирано је у ове делатности укупно око 17 милијарди динара и то, углавном, равномерно по градским општинама.

    Дакле, у информисање и комуникације, енергетику и трговину у Београду је у 2014. години уложено укупно око 63 милијарде динара што чини око 48% укупних инвестиција на територији престонице. Начинићемо малу дигресију и упоредити поменуте инвестиције с инвестицијама на територији читаве земље.

    Притом је у целу нишавску област укупно (у све делатности) уложено непуних девет милијарди динара, у пчињску област (Врање) око 2,4 милијарде динара , у зајечарску област око две милијарде динара, а у јабланичку област (Лесковац) непуне две милијарде динара.

    У севернобачку област (Суботица) је инвестирано у 2014. години око 6,3 милијарди динара, у севернобанатску (Кикинда) област око четири милијарде динара, у поморавску област (Јагодина, Ћуприја, Параћин) око 3,3 милијарде динара, а у колубарску област (Ваљево) око 4,7 милијарди динара.

    Инвестиције у београдској општини Чукарица су 2014. године износиле око 3,4 милијарде динара, а у Сурчин око четири милијарде динара.

    У целу Војводину, изузев јужнобачке области, је 2014. године у све делатности укупно уложено ок 62 милијарде динара, а у регион Шумадије и Западне Србије око 56 милијарде динара.

    Уколико гледамо територију Србије као целину, у 2014. години у су укупне инвестиције у пољопривреду, шумарстви рибарство биле око 16,6 милијарди динара (мање него у трговину у Београду), а укупна улагања у Србији у стручне, научне, иновационе и техничке делатности су износила око 12,6 милијарди динара (приближно као улагања у информисање и комуникације у Новом Београду). У рударство је у Србији 2014. године уложено око 17,2 милијарде динара, од чега око 4 милијарде динара у београдску општину Лазаревац, а остатак од око 13,2 милијарде у остатака Србије. У општину Савски венац уложено је укупно око 13 милијарди динара.

    У Србији је 2014. године инвестирано око 8½ милијарди динара у административне и помоћне услужне делатности од чега је око 6,6 милијарди инвестирано у Београду.

    У грађевинарство је, да се вратимо на Београд, 2014. године инвестирано око 11 милијарди динара.

    Ljuba2

    На незавидном петом месту по инвестицијама у Београду је прерађивачка индустрија. Током 2014. године у нашу некадашњу окосницу привреде уложено је око 8½  милијарди динара.

    Према изнетом, можемо очекивати да у наредном периоду своје економско и друштвено благостање заснивамо на развоју информисања и комуникација, енергетике и трговине. Бићемо, зацело, добро информисани и међусобно повезани. То је и разумљиво – у двадесет првом веку број мобилних телефона у свету је премашио број становника.

    Сви смо стално бомбардовани рекламним порукама које нуде нове пакете мобилне телефоније, погодности у фиксној телефонији, кабловску телевизију, интернет и слично. Бићемо и добро снабдевени – граде се тржни центри, шопинг-молови, бензинске станице. Бићемо, такође, и енергетски обезбеђени; ипак морамо преко зиме да се огрејемо, а треба и осветлити и загрејати новоизграђене трговинске капацитете.

    Економски формирана памет писца ових редова једино не може да нађе одговор на једно просто питање. Како ћемо у будућности обезбедити задовољење својих потреба за робом, макар на нивоу одржања живота достојног човека? Од кабловске телевизије и бежичног интернета се не живи, а улагања у информисање и комуникације неће довести изласка на међународно тржиште и остваривања прихода из иностранства. Оваква улагања могу само да, једним делом, задовоље потребе домаћег становништва.

    Трговина је делатност у чијој је сржи промет робе. Којом робом намеравамо да тргујемо? Своју не производимо, а за куповину стране, као национална привреда, немамо новца. По поменутој географској расподели инвестиција у енергетику види се да су инвестиције, у ствари, више усмерене на дистрибуцију енергије крајњим корисницима него на њену производњу. (У супротном би улагања у Обреновцу била много већа него улагања у осталим београдским општинама.) Тако дистрибуирану енергију ћемо, такође, морати да увозимо.

    Описано понашање Србије као друштва је неодрживо. Упорно усмеравање новца у непродуктивне секторе привреде, концентрација улагања на једном месту где нема повољних природних услова за развој производних делатности (а већ деценијама има саобраћајних и урбанистичких проблема), ослањање привредног развоја на тражњи неподржаној реалним сектором привреде – такво понашање може довести само до краха.

    Не може се агрегатна тражња у Србији довека одржавати јавним дугом. Пре или касније, доћићемо до тачке када нећемо моћи враћамо старе дугове тако што ћемо узети нове. Мораћемо да се раздужујемо продајом робе и пружањем услуга, а за производњу робе и пружање услуга на међународном тржишту неопходне су инвестиције у одговарајуће привредне делатности.

    Решење је у оштрим и болним, али окрепљујућим променама.

    Морамо дестимулисати инвестиције усмерене у делатности терцијарног сектора. Неопходне су нам инвестиције у примарни и секундарни сектор привреде, у реалну производњу.

    У земљи Србији готово нико не улаже у коришћење пољопривредног земљишта, рудног богатства, шума.

    Готово нико не улаже ни у прерађивачку индустрију (сем лаке индустрије усмерене на домаће тражиште у Београду и Новом Саду).

    Готово нико не улаже, чак, ни у угоститељске и туристичке капацитете (око 5,4 милијарди динара у целој Србији, од тога 2,2 милијарде Београд).

    Улаже се готово искључиво у делатности код којих грађани и привредни субјекти једном месечно добију рачун који морају да плате или ће остати без пружаних услуга (телефон, кабловска телевизија, интернет, електрична енергија, гас, даљинско грејање) или у трговину.

    Јасно је да се ради о улагањима које могу повисити ниво друштвеног благостања у смислу задовољења потреба становништва и привреде у једном мањем делу, али јасно је и да таква улагања не могу поправити спољнотрговински биланс нити могу довести до задовољења потреба становништва и привреде у многим другим сегментима.

    У наредном чланку говорићемо о најбољој мери економског благостања – о бруто домаћем производу.

    мр Љубомир Костић

    Klikni za komentar

    Odgovori

    Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

    Na Vrh
    Social Media Auto Publish Powered By : XYZScripts.com