• Analize I Kolumne

    Udar moći i vlasti

    Vlada je već nekoliko dana u Nišu. To je novina koja svakako treba da se pozdravi u ponašanju izvršne vlasti i koja bi ubuduće trebalo da postane praksa.

    Ali odnos predstavnika republičke administracije prema čelnicima grada Niša je za svaku osudu. Vredjanje na ulici, pred ljudima, ponižavanje, vikanje, očitanje lekcija, pretnje ljudima i funkcionerima koji su duplo stariji od onih koji pretnje upućuju su za svaku osudu. Ako je vika i poruka “tišina tamo“ možda mogla da se razume 2014. godine kao posledica panike, nervoze, posebnog stanja svesti u vanrednom stanju zbog poplava, sada takve situacije nema …

    Bez obzira koliko su kritike opravdane ili ne, zar nije mogao premijer da ih uputi gradonačelniku u četiri oka ili u kabinetu pred njegovim najbližim saradnicima. Zar je morala od toga da se pravi predstava za gradjane, novinare i snimatelje?

    Kakav će biti autoritet gradonačelnika u veoma odgovornom poslu pred njegovim sugradjanima i potčinjenima, kada premijer onako viče na njega na ulici u centru grada čiji je on prvi čovek. Zar ne treba poštovati godine gradonačelnika koji je dosta stariji od premijera. Zar ne nalaže elementarno vaspitanje da starijem od sebe treba persirati, da starije treba poštovati i uvažavati ili sam ja nešto pogrešno vaspitana? Te snimke ponižavanja gledaju i porodice onih koji se izlažu stubu srama … Nekada su, dostojanstvo, prkos, gordost, ponos bile važne i poštovane ljudske osobine u Srbiji.

    Da li sada mi, obični gradjani, radnici treba da očekujemo da naši pretpostavljeni, gradonačelnici, većnici, načelnici, inspektori, urednici, direktori, šefovi, poslovodje – počnu da viču na nas ili da nas možda vredjaju, tuku …

    Nije razumljiv ni stav onih koji te pretnje i ponižavanja tako stoički i bez reči podnose. Kako će na njih ubuduće gledati njihovi saradnici. Mnogi od onih na koje viču premijer i ministri su doktori nauka, profesori … Prete im i viču na njih ljudi em mladji, em skromnijeg obrazovanja koji svoje utemeljenje i gordost nalaze u političkoj moći. Nažalost, ta moć je u Srbiji najznačajnije merilo, važnije od svih drugih stručnih i moralnih kvaliteta, pa nije ni čudo što smo dotakli ekonomsko, moralno i nacionalno dno.

    U imitiranju premijera po pitanju pretnji prednjači ministar zdravlja, dok ima i ministara, poput Dušana Vujovića ili Vladana Vukosavljevića, koji nisu podlegli izazovima iživljavanja onima koji su po poslovnoj hijerhiji ispod njih.

    Valjda ćemo uskoro svi zajedno doživeti dan kada će neko smoći hrabrosti,  dostojanstva, da se okrene nesposobnom ministru, da ga pita za tragediju u Loznici, za silne njegove propuste na poziciji ministra  kada već tako gordo kritikuje direktora što nekoga nije otpustio sa posla ili što tetkica nije očistila wc šolju po ukusu ministra.

    Nažalost, to u Nišu sigurno nećemo dočekati, barem ne tokom ovog boravka Vlade …

    LJ.P.

     

     

    1 Komentar

    1 Komentar

    1. Љубомир Костић

      17. октобра 2016. at 07:39

      Не треба ствари посматрати на начин како је изнето у вашем чланку. Сваки чин сваког политичара у јавности има једну основну сврху – да се њиме придобију бирачи. Наравно да ће се актуелна државна власт, пред народом, понашати осионо према нижим нивоима власти. Тако се постижу, у јавном мњењу, најмање три циља: 1) показује се да предедник и чланови владе воде бригу о сваком детаљу и одржава се мишљење како би они, само да могу да постигну , решили све проблеме; 2) демонстрира се пред народом да су сва лоша кадровска решења, заправо, небитна јер је врх власти увек у стању да исправи све грешеке нижих кадрова; и 3) спречава се да неко од функционера на локалном нивоу помисли како би могао да има неки битнији политички утицај јер нико не може у политици да цени човека коме се шеф бреца пред свима. Уколико наведеном додамо и чињеницу да су садашњи носиоци власти у Србији, на свим нивоима, махом стасали у Српској радикалној странци и да су изашли из Шешељевог шињела, позорница за тренирање строгоће пред широким народним масама је постављена. Наравно, у четири ока или далеко од новинара ствар изгледа другачије. Да није тако, не би се десило да поједини политичари, после најтежих увреда на терет председника владе, постану перјанице странке коју он води. Љубомир Костић

    Odgovori

    Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

    Na Vrh
    Social Media Auto Publish Powered By : XYZScripts.com