Дванаест задњих година постоји један човек због кога Србија слави, тугује, не спава. Његови тријумфи доводе до делиријума нацију, а његови порази нас растужују.
Од првог мастерса који је освојио у Мајамију 2007. године, првог грен слема у Мелбурну 2008. године, првог Вимблдона и првог места на АТП листи 2011., до првог освојеног Ролан Гароса 2016. и Синсинатија 2018. Године, Србија је увек уз свог националног идола Новака Ђоковића. Уз њега је увек још један ненаметљиви човек, скромни, доброћудни Словак Маријан Вајда.
Новакове победе доживљамо као своје, а његове поразе тугујемо са њим. Морам да кажем да сам после првог освојеног грен слема рекао себи да се више нећу нервирати јер је то за наше балканско поимање тениса био врх свих врхова. Пре Новака, ми смо били срећни када Србија има тенисера међу 100 најбољих на свету, грен слем је деловао потпуно нестварно. Новак је ширио границе и подизао лествице. Када је обзнанио да је циљ покојне Јелене Генчић и његов дечачки сан Нолетов тријумф на Вимблдону и прво место на светској ранг листи, онда је то постала и жеља нас, његових навијача.
Сећамо се сви спектакуларног тријумфова над Надалом, освајања Вимблдона и преузимања првог места на АТП листи 4. јула 2011. године.
Након завршетка тог меча рекох себи. До сада сам навијао, нервирао се, преживљавао сваки поен, а од сада ћу другачије.
Ђоковић је остварио све своје снове, све Србе учинио поносним, сада је време да уживамо у твојим мечевима, без толико емоција.
Ти си нас годинама навикао на победе и заиста смо уживали. Лагао бих ако бих рекао да ипак није било жала због понеког пораза који те је удаљаваоод звања најбољег тенисера у историји овог спорта.
Онда си пред себе и све нас ставио нови велики циљ, Ролан Гарос. Многи Срби су преплакали седмоминутне овације публике Новаку у Паризу, након пораза у финалу од Стена Вавринке 2015. године. Ипак наредне сезоне, комплетирао си све грен слем титуле и то на јединствен и импресиван начин. Први пут још од 1969. године и Рода Лејвера, један човек, и то наш Новак је у исто време имао у витринама сва четири грен слем турнира.
То је довело до пражњења и засићења једног од најбољих тенисера свих времена.
Уследиле су и повреде које су Новака одвојиле и од терена и врха АТП листе.
Остварени су сви постављени циљеви. Слава, новац, гуру Пепе и остали “добронамерни“ саветници успели су да скрену Новака са шампионског пута. Прекинуо је сарадњу са Вајдом и остатком старог тима. Уследили су неочекивани порази и Новак је трагао за самим собом.
Повратак доброћудног Словака Маријана Вајде, значио је повратак на стазе шампионске славе. Вајда је Новакова амајлија, то треба признати. Са Вајдом или без њега ништа није исто. Вајда није на терену, али се и на тв екрану види да је његова енергија увек уз Нолета. И када аплаудира и када се мршти и када скаче и када тугује. Сви који навијамо за Нолета много се сигурније осећамо када у ложи видимо симпатичног Словака. Вајда је човек који зна да обузда Новакову љутњу и бес, који зна да га пробуди из летаргије на терену,који зна како да га подржи када му не иде или како и колико да навија за свог пулена, а да у њему изазове победнички поглед тениског убице. Вајда зна када да ћути, када да се смеје, када да се мршти, када да се љути и да то буде Новаку од користи. Вајда једини зна када треба да прећути Новаку нешто што ниједан тренер не би. Вајда једини уз Јелену Генчић и Срђана Ђоковића, Новакову тениску душу.
Јединствену, непоновљиву, српску и балканску.
Тријумф у Синсинатију, победа Федерера на његовом терену без икаквог делића сумње ко је бољи Новак или Роџер, обезбедили су Новаку још један историјски подвиг, Златни грен слем. Новак је први човек који је објединио свих девет Мастерс титула и истакао и појачао кандидатуру за прво место на листи најбољих свих времена. Ту кандидатуру додатно поткрепљују и међусобни скорови и највећим ривалствима јер Новак има позитиван скор са највећим ривалима, Федерером и Надалом. Уколико Новак у своју колекцију упише још неколико грен слем титула и још које олимпијско одличје, заиста неће имати премца у историји тениса.
БРАВО НОЛЕ!
Н.П.
