Analize I Kolumne

Гвантанамо постаје и српска срамота

Gvantanamo

 

Јуче се средствима јавног информисања пронела вест да је Србија примила два госта из исламског света.

Ради се о сужњима казамата у Гвантанаму, Мансуру Ахмаду Ваду ел Дајфију из Јемена и Махамадију Давлатову из Таџикистана.

Треба да нас је срамота.

У Гвантанаму се људи држе годинама без икакве осуде, чак и без икакве оптужбе. Доведени су из различитих земаља, често егзотичних. (Питам читаоца колико му времена треба да на карти света пронађе Јемен и Таџикистан.) Углавном су ухапшени у земљама у којима су Сједињене Америчке Државе и њихови савезници вршили борбена дејства – бомбардовања и слично. Бораве у нељудским условима (у жичаним кавезима), изложени су мучењу (симулирано дављење водом, мучење буком), немају контаката са спољним светом. Не потпуно исто, али доста слично Голом отоку.

gvantanamo 3

Затвор у Гвантанаму је највећа морална љага савременог света.

Ми у Србији знамо одлично како изгледа војна интервенција развијених западних земаља (бомбардовање 1999. године, пре тога бомбардовање Срба у Босни и Херцеговини), знамо како изгледа када имамо страну војску на свом тлу (Косово и Метохија, Босна и Херцеговина), знамо и како изгледа када неки страни „судови“ хапсе по нашој земљи (Хашки трибунал). Имали смо прилике да видимо како изгледају процеси против окривљених у таквим случајевима (случајеви Милошевић, Шешељ, хрватски генерали). Додуше, наше сународнике и друге са ових простора нико није давио или мучио прегласном музиком, а у притвору су држани на основу каквих-таквих оптужница.

И, после свих поменутих искустава, и знајући о каквом се злу ради, доносимо одлуку да се и сами укључимо у нечовечну работу светских моћника и примимо два невољника из белог света који са Србијом и Србима немају никакве везе!

Тиме показујемо лицемерје које ће нас, вероватно, потпуно дискредитовати у очима слободног и правдољубивог света.

Одлука да примимо два притвореника из Гвантанама не може се објаснити никаквим политичким разлозима. Не видим никакав политички или неки други интерес Србије да учествује у чувању људи осумњичених (понављам, после више година, тек осумњичених) за тероризам усмерен према нама далеким државама.

Безбедносно гледано, ради се о врло лошој одлуци. Исламска држава Ирака и Леванта већ прети Балкану. Зар треба да им додатно скрећемо пажњу на себе непотребним потезима као што је овај?

У овом тренутку није познато где се притвореници тачно налазе нити ко их чува и брине о њима. Није познато ни у каквим се условима држе. Чак је Министарство правде јуче саопштило да нема сазнања о њиховом доласку.

Да ли се према притвореницима поступа хумано? Имају ли контаката с остатком света? Сматрам да бисмо морали да знамо одговоре на та питања.

По Уставу Републике Србије, нико не може бити лишен слободе без судске одлуке. На основу ког правног акта држимо два странца у притвору?

Желим да се изузмем из саучесништва у злочину који се управо врши; уколико је тако нешто уопште могуће.

мр Љубомир Костић

2 Komentari

2 Comments

Odgovori

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Na Vrh