• Analize I Kolumne

    Knjiga ili letak, istorija nam se ponavlja!

    Ako te neko jednom prevari – verovatno je dobar prevarant,

    ako te taj isti ponovo prvari (na istu foru) – verovatno si ti glup.

    (Marfijev zakon logike)

    Slučajno mi je do ruku dospela knjiga za koju sam pomislio da je reklamna publikacija ali kada sam počeo da je čitam ….bio sam u dilemi da li da se smejm ili plačem shvativši  koliko nam se istorija ponavlja ….

    Krenimo sa citatom –

    „Početkom ……-tih godina na vlasti u Srbiji je naprednjačka stranka, koja je namerila, zajedno sa knezom, odnosno kraljem …………….., da unapredi Srbiju i pretvori ovu zaostalu provinciju turskog carstva u naprednu evropsku zemlju. I rezultat naprednjačkog rada na modernizaciji Srbije nije izostao, pa je predsednik vlade ……………… mogao s ponosom da iznese sedmogodišnja dostignuća vlasti naprednjaka: „ostavila je iza sebe dve velike železnice svetskog i dve unutrašnjeg značaja; rešenje agrarnih odnosa u novooslobođenim krajevima; organizovanu vojsku; promenjeno celokupno naoružanje; grupisane opštine; nezavisnost sudova; izmenjen poreski sistem; stvorenu Narodnu banku i veliki broj novčanih zavoda; podignutu Akademiju nauka i veština; uređeno učiteljsko i svešteničko stanje i obnovljenu Kraljevinu srpsku”.Nije malo za kratko vreme.“

    „Da bi se ograničila mogućnosti Srbije da dodatnim porezima opterećuje isključivo njene robe na srpskom tržištu, Austrougarska je insistirala da u ugovor uđe odredba po kojoj se unutrašnjim dažbinama strani proizvodi ne mogu više opterećivati nego domaći. Takođe je ograničeno pravo Srbije da ustanovljava državne monopole na samo tri proizvoda – duvan, so i barut – jer se i ovde bojala da će Srbija širokim korišćenjem monopola izigrati odredbe o ujednačenom oporezivanju stranih i domaćih proizvoda i sprečiti uvoz mnogih roba na sopstveno tržište.“

    „Država nikako nije uspevala da od posrednih poreza (trošarina i krčmarina) izvuče onoliko novca koliko je planirala i koliko joj je bilo potrebno. Stoga se rešila …… godine na uvođenje monopola na duvan, koji je zaista zgodan artikl za monopolisanje. “

    Jos jedan citat iz knjige

    „Državna blagajna je bila u krizi: reformski elan naprednjačke vlade doneo je znatno povećanje budžetskih rashoda, dok su prihodi kaskali za njima. Uvođenje trgovačkog monopola bio je pokušaj da se od duvana iscedi znatno više para za fiskus nego do tada.“

    P.S. polako botovi, ipak se radi o 1884 godini!

    Citat –

    „Srbija je tada bila u vrlo prijateljskim odnosima sa Austrougarskom, čak je predstavljala deo njene interesne sfere, tako da se s razlogom moglo verovati u povoljan ishod. 11. septembra 1885. godine ministar finansija Vukašin Petrović poslan je u Beč da pregovara o zajmu od efektivnih 25 miliona dinara i isto veče se sastao sa direktorom Lenderbanke Hanom.“

    „Banke nisu previše verovale u sposobnosti srpske države da redovno otplaćuje anuitete na svoje dugove, pa je i ovog puta kao garancija za otplatu zajma poslužio jedan siguran fiskalni prihod – od novoustanovljenog državnog monopola na duvan. “

    „Vlada nije ni nameravala da sama organizuje i drži monopol duvana, pošto bi to prevazišlo njene tadašnje administrativne sposobnosti i buxetske mogućnosti, već je nameravala da monopol iznajmi jednom stranom društvu.“

    I finale je

    „16. oktobra 1885. godine zaključen je ugovor o zakupu duvanskog monopola sa Narodnim kontoarom i Lenderbankom, kojima je ministar finansija prepustio isključivo pravo prerade, uvoza, izvoza i prodaje duvana i duvanskih prerađevina u zemlji na 50 godina“

    PAZI SAD OVO – citat

    „U skupštini su nabavne cene napadane od strane radikala kao preniske, koje će srpske uzgajivače duvana dovesti do propasti, a zakupce monopola do ogromne dobiti, što je bilo njihovo uobičajeno preterivanje.“

    P:S: naravno i dalje se radi o 1886 godini

    i finalni citat

    „Ukoliko već monopol mora da postoji, privatni je efikasniji i bolje posluje nego državni. Pitanje je samo kome ide novac – strancima ili srpskoj državi.“ …………. „Petrović, koji je potpisao ugovor o zakupu monopola, tvrdio je da monopolsko društvo nema više od 1 miliona čiste dobiti, dotle je trgovac Đorđe Nešić, naprednjak, ali protivnik Petrovića, tvrdio da je dobit zakupca oko 6 miliona i da je bivši ministar stvorio jedno „zlo”, a radikal Taušanović,
    inače bivši duvandžija, procenjivao je tu dobit, mnogo preterujući, na ogromnih 12 do 14 miliona dinara.“

    OVO NIJE KNJIGA O DUVANU – OVO JE DOKUMENT O VIŠEVEKOVNOSTI SRPSKE GLUPOSTI

    Oh, zamalo da zaboravim da kažem o kojoj knjizi se radi BOŠKO MIJATOVIĆ

    Duvan i srpska država u XIX veku  Izdavač Centar za liberalno-demokratske studije ISBN 86-7415-082-09 2006

    a ko ne veruje neka je pročita i plače… http://www.clds.rs/newsite/Duvan-e.pdf

    dr Dragan Vukadinovic

    1 Komentar

    1 Komentar

    1. Љубомир Костић

      30. августа 2017. at 08:34

      Уопште није чудно то што постоје очигледне паралеле између Србије Краља Милана и данашње Србије. Сличан међународни положај (зависност од великих сила, могуће претње агресије ретрогадних снага у светским оквирима), слични политички и друштвени проблеми (привредна и свака друга неразвијеност, корупција, неизграђене институције, лош државни апарат, стална брига о угроженим сународницима у суседним државама) и проблематична демографија (тада кратак животни век и велика смртност деце, сада велика просечна старост становништва и исељавање радно способних), све то доводи до сличне слике државе и друштва у два временски удаљена тренутка.

      Наравно, најважнија околност која ствара описану паралелу је истоветност друштвеног и привредног система или, како би марксисти рекли, истоветност друштвено-економске формације у којој смо живели тада и у којој живимо сада. Наравно, ради се о закаснелом либералном капитализму с још свежом првобитном акумулацијом капитала.

      То што се данашње политичке странке зову слично као политичке странке од пре више до сто година само говори колико нам је политичка квази елита немаштовита, а народ политички необразован.

      Докле ћемо се вртети у том зачараном кругу? Вероватно до следеће светске катастрофе, као што су били Први и Други светски рат или пад Берлинског зида. На основу досадашњег искуства у вишестраначју, не верујем да смо способни да сопственим снагама изнедримо неку позитивну друштвену промену.

      Љубомир Костић

    Odgovori

    Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

    Na Vrh
    Social Media Auto Publish Powered By : XYZScripts.com