Ниш изгледа као у бајци.
Снег је пао пре недељу дана, љут мраз нас је обухватио, било ведро или облачно – права зима.
Деца, а и понеко од одраслих, воле овакво време. И за мој укус је сада град лепши него када је, рецимо, блатњав.
Међутим, ипак не живимо у бајци. Лепоте умерене континенталне климе собом носе и озбиљне обавезе којих морамо да придржавамо. У супротном, здрав разум нам јасно говори да можемо доћи под удар озбиљних последица. И малочас поменутој деци је јасно да се људи отежано крећу по снегу и леду. На жалост, морам да се запитам да ли је поменута чињеница позната и јасна и руководиоцима и радницима јавних служби.
Град Ниш је недовољно очишћен од снега. Тачно је да су очишћене најважније градске улице, а нарочито оне којима се крећу аутобуси на градским линијама. Међутим, споредне улице, чак и оне у најужем центру града, нису очишћене од снега. Притом треба имати у виду да нису од снега очишћене ни улице које су, у ствари, врло прометне, али су превише уске за саобраћање аутобуса (нпр. Мачванска, Јеронимова, Светозара Марковића и друге).
Паркинг-места обележена од стране најомиљенијег нам јавног предузећа су такође очишћена у недовољном броју. По слободној процени потписника ових редова, од снега је очишћено тек свако четврто или пето паркинг-место.
Пешачке стазе у парковима нису очишћене готово уопште.
Ни тротоари уз поједине јавне зграде нису очишћени од снега. Притом, чини ми се да је највећи проблем поред основних и средњих школа, где најчешће нису очишћена ни школска дворишта.
Пијаце су само делимично очишћене од снега, а имам утисак да су то учинили продавци за тезгама, а не запослени на пијацама.ж
Поједине институције у центру града су сасвим савесно обележиле тротоаре поред својих зграда упозорењем пешацима да туда не пролазе јер постоји опасност од пада леденица. Сасвим практично решење – пређите, молим, на другу страну улице. Уколико се оклизнете нећемо ми бити криви, а не морамо ништа ни да радимо – ни да чистимо снег ни да оборимо леденице са олука.
Корисници локала су се, углавном, потрудили да почисте снег испред својих радњи, али слику квари велики број локала који се не користи. Међу таквим локалима постоји добар део који је у јавном власништву.
Не могу да се сетим ни једног примера стамбене зграде чији су станари очистили простор око ње.
Последице су јасне – старији и болесни суграђани који не могу да изађу из својих кућа ни ради основних потрепштина, повреде настале услед пада на леду, саобраћајне незгоде, отежано снабдевање продавница…
Како је дошло до описаног стања?
Одговор је прост. Нисмо очистили снег на време. Када је снег почео да пада пре неколико дана нисмо организовано и ефикасно приступили чишћену јавних површина, али смо, сасвим разумљиво, наставили да се крећемо градом, било аутомобилима било пешице. Још увек мек снег смо добро утабали и оставили да се преко ноћи замрзне на јаком мразу. Ујутру смо добили лед тврд као камен који, док се не отопли, не можемо никако да уклонимо.
Требало је да поступимо другачије. У свим јавним службама, и онима које се баве комуналним пословима и које обављају друге делатности, требало је унапред се припремити за снежне падавине. (Да снег падне током зиме у нашим крајевима, сложићете се, није ништа необично.) У тренутку када је снег још увек растресит и мек, требало је уклонити га и обезбедити минимални простор за кретање возила и пешака. У наведено су могли да буду укључени (ипак многобројни) запослени у јавним службама којима то није у оквиру редовних радних задатака. Верујем да би за два сата били обезбеђени бар основни услови за кретање пешака по граду.
Подсетићу читаоце на један леп пример од пре неколико година. У марту 2013. године одиграна је фудбалска утакмица у Новом Саду између Шкотске и Србије. Пошто је падао снег, постојала је опасност да се утакмица одложи. Шкотски навијачи су се, у килтовима, укључили у чишћење снега са фудбалског терена и утакмица је одржана.
У вези с овим треба да имамо у виду једну просту чињеницу. Шкота нема довољно, а и далеко су, тако да се не може очекивати да читаву Србију очисте од снега. Уколико желимо да се слободно крећемо градским улицама, мораћемо да се прихватимо лопате.
Љубомир Костић,
магистар економских наука
