Vojislav Koštunica penzionerske dane najčešće provodi u svojoj vikendici u Belanovici, varošici skrivenoj na razmeđi starih puteva za Rudnik, Aranđelovac i Ljig.
Skromna ali lepa, neobično čista i okružena negovanim cvećem, Koštuničina vikendica pomalo odudara od drugih. Naši reporteri pokucali su mu na vrata, ali pozdravio nas je samo jedan mali žuti pas. Meštani kažu da je tek otišao za Beograd, ali da sve više vremena provodi u vikendici. Dolazi sam, svojim kolima, a onda se povlači u tišinu i piše memoare.
– Nije on „landara pišore“, „tandara-mandara“. On je baš povučen, baš onako vrlo odmeren. Čovek od pera, od nauke. Ne ide po kafanama, a nedeljom najčešće odlazi u crkvu. Kad je u dijalogu on ispriča svoju priču, a ti posle toga pričaj šta hoćeš, više se ne uključuje. I vrlo pošten čovek, nije gramziv – priča jedan od meštana koji kaže da Koštunicu poznaje još od studentskih dana.
Tada su njegovi roditelji podigli vikendicu. U varošici su ga redovno viđali sa suprugom, a sada kada je ostao bez nje dolazi sam. Sećaju se i vremena kada je imao policijsko obezbeđenje i bio u vrhu vlasti. Ali ništa ga to nije uobrazilo.
– Ma kakvi da se uobrazio, nema šanse. Kad je bio predsednik policija je bila svuda okolo, ali on nije dao da budu ispred njegove kapije. Kaže: „Od koga da me čuvate, ja ovde znam narod“ i premestio ih je dole, niže – priseća se komšinica Rada Doganjić.
A kada je pitamo kakav je Koštunica kao čovek i komšija, njen glas je zastao kao da traži lepše reči da ga opiše.
– Mnogo dobar, uh, kako je on dobar. Jako je iskren i mnogo je pošten. Izašao je iz politike, kaže: „Ne mogu da se borim ja s njima“. Kaže, sada će više vremena da provodi u vikendici. Uživa tude na dvorištu, uvek seče, uvek kosi, sve sam radi – priča komšinica Rada.
Vojislav Koštunica ume i da se našali ali odmereno, samo se osmehne.
U ovoj varošici Koštunica se dobro poznaje sa svima i druževan je, kažu. Jedan od komšija koji takođe ima vikendicu u Belanovici mu je i Vojislav Mihailović, unuk đenerala Draže.
Crna Anka, pa znaš li ti ko je on?!
U lokalnoj kafani ispričali su nam i jednu anegdotu o Koštunici iz vremena kada je bio predsednik.
– Devojčica je tek počela da radi u prodavnici i gazde su joj rekle da ne prodaje vino bez ambalaže. I došao Voja da kupi flašu vina. Ona kaže: „Izvinite, ne može bez ambalaže“.
On njoj kaže da će da plati kauciju, a ona će: „Ne znam ja ništa, ne može bez ambalaže nikome“.
I lepo se čovek vrati kući, donese flašu, ništa on nije protestovao – kroz smeh se prisećaju meštani.
Kuce i mace
Komšinica Radmila Doganjić kaže da je priča o devet Vojinih mačaka – mit. Upoznala je njegovog lepog žutog mačka i psa kojeg hrani kad Koštunica nije tu.
– Bile su priče da ima devet mačaka i ne znam kol‘ko kučića, al‘ to nije tačno. Ovde je došla jedna mala lutalica, on ga je nahranio i posle mu ga bilo žao. To kuče je bilo ovde sa sviju nas i plašilo se sviju. Kaže: „Da vidiš sad kako dolazi kod mene“. Sad kad je dolazio doveo je i mačka i pokazao mi ga je. Njega ima odavno – priča komšinica Rada.
Piše: Mateja Beljan Izvor: Blic